Tako ćeš uz malo više truda barem znati što je korov a što povrće.
Ogi
malčiraš i stvar riješena, u mom vrtu bez obzira na sloj malča isto tu i tamo probije koji korov al kad ga uočim na to misto samo nanesem novi sloj malča i gotovo 
nema čupanja korova 
onaj plan šta si spomenio mi se čini efikasan ako ne možeš nikako drugačije nabavljat malč (recimo,s drugih polja koje imaš i ne obrađuješ, pa lipo pokosiš travu? tad ne bi triba toliko vrta ostavit za skupljanje materijala za malč već bi ga moga iskoristit za sijanje/sadnju
nema čupanja korova onaj plan šta si spomenio mi se čini efikasan ako ne možeš nikako drugačije nabavljat malč (recimo,s drugih polja koje imaš i ne obrađuješ, pa lipo pokosiš travu? tad ne bi triba toliko vrta ostavit za skupljanje materijala za malč već bi ga moga iskoristit za sijanje/sadnju
Inače, dok prođe nekoliko godina, više niti trava nije problem, a niti jednogodišnji korovi, tako je na mom biovrtu - lakše je s njima izaći na kraj jer ne bujaju više tako dok se toliko ne uzurpira tlo. 
Situacija 25.06.
Ječam samo što nije zreo za žetvu
Osjaka je bilo jako puno ali smo ga uspjeli svog počupati
Krumpir su slistile zlatice
Povrće sam prošao električnom frezom, rukama samo 3 reda
Za jedan red trebam 2h, nisam imao vremena za sve
Nekim je čudom ove godine bilo više kiše pa se povrće još uvijek drži
Kukuruz je loše krenuo ali kiše su mu vratile zelenu boju i sada dobro napreduje
Kod sijanja sam zeznuo prvih par redova, sijačica nije dobro bacala sjeme pa sam taj dio kasnije ponovio
Sada je taj dio u zaostatku što možda i nije loše, biti će duže mladog kukuruza
Grah i buče su dobro za sada
Meni je krumpir po metodi kruh bez motike (stavi ga na zemlju i pokrij slamom i stajnjakom) jako dobar. Eksperiment uspio! Nisam nikad morao niti jednu travku počupati. Jednostavno raste odlično i dobro se drži. Malo ga je vjetar polegao, jer je zemlja na koju sam ga stavio bila tvrda, ali ja sam zadovoljan. Jako! Ovim načinom se i tlo omekšava, ali to bi tek treću godinu trebalo biti dovoljno mekano za krumpir, kako bi mogao ojačati korijen (tj. gomolj). Nisam primijetio niti jednu zlaticu. Vjerojatno zato što je površina pod krumpirom jako mala (6-7 m2) i što se ne radi o monokulturi - tu su i tikve, kupus, rajčica...svi rastu zajedno pa se valjda to zlatici ne sviđa. Svega nekoliko listova je progriženo, a i to nisam siguran da je baš zlatica. Sve u svemu jako se dobro drži. A nikad ga nisam zalio!ogi je napisao/la:Krumpir su slistile zlatice
Stavit ću slike kad stignem. Imam i čičoke (odmah pored krumpira) koje daju dobar hlad, tomatillo (malo slabije izdržava ovu vrućinu, ali mislim da će, uz zalijevanje, preživjeti i dobro roditi), rajčice, paprike, mahune, grašak, brokulu, kelj, kupus, krastavce...prava bioraznolikost u pravom biovrtu! Zemlja je bila tvrda i gola nakon zime. Stavio sam neku mješavinu stajnjaka i slame. Stajnjak je bio star nekoliko godina - praktički nije ništa zaudarao, nego je mirisao i podsjećao na pravu crnicu. Mjesec dana ništa nije tu mrdalo. Kao da sam napravio novo kompostište. Već sam se bio razočarao i proglasio cijeli slučaj potpunim neuspjehom. Mislio sam da je krumpir strunuo pod stajnjakom. A onda je nikao. Vjetar mi ga je na nekim mjestima potpuno razotkrio pa sam ga morao ponovno prekrivati - eto koliko je bio tanak sloj. Stavio bih ja puno više, ali nisam imao dovoljno materijala.ogi je napisao/la:Koliki si sloj slame stavio da se nije ni jedna travka probila?
Kupili smo slame kasnije i stavili između rajčice - ubrzo je počeo rasti ječam! No uglavnom ga nismo čupali jer je rajčica već bila velika pa se ječam umirio. Mislim da mi rahli zemlju i da je zemlja manje tvrda obzirom da nešto raste, a dovoljno je nisko i slabo napreduje da nam ne ugrožava rajčicu. BTW rajčica fenomenalno podnosi ove vrućine i gotovo ju nismo još zalijevali - tek tu i tamo. Mislim da je dobro u vezi moje slame (one koja je bila pomiješana sa stajnjakom i koju sam koristio za krumpire) što je previše istrunula pa više nije bilo sjemenki raznih trava (tj. pšenice, ječma...od čega je već bila ta slama) pa zato ništa nije niti niknulo. No svježa, ovogodišnja slama je ubrzo proklijala. Dakle pouka: slamu baciti najprije na kompost pa koristiti tek sljedeće sezone kad istrune njeno sjeme. Osim, naravno, ako ne želiš uzgojiti žitarice!ogi je napisao/la:Zanimljivo, jučer sam bio kod Lune na vrtu, kroz debeli sloj slame se probilo jako puno korova, stavit ću slike kasnije
To bi mogla biti dobra metoda za uzgoj žitarica: uzmeš slamu određene žitarice i pobacaš ju po zemlji: sve će se pogušiti zbog nedostatka svjetla, ali će se žitarica brzo probiti i rasti.Da, trave kod nje gotovo nema, samo korov od metar visineDrug Mile je napisao/la:Mislim da je važnije pitanje što trenutno raste u vrtu. Meni se kroz debeli malč bez problema provlače neki višegodišnji korovi, mislim da bi se probili i kroz betonsku ploču
Trebala je na vrijeme prekriti korov sa još slame
Možda nakon nekoliko godina pod steljom korov posustane
Problem kod sijena je što tu ima raznoraznog sjemenja koje brzo počne nicati. Mislim da bi im svima dobrodošla "kura" truljenja na kompostu, pa tek onda oko biljaka. Mi smo kupili tada dvije bale sijena, a samo jednu stavili po gredicama. U ovoj drugoj je već sve počelo truliti i pojavile su se gliste. Nakon takve obrade bit će i slamu lakše stavljati. A sjeme ječma u takvoj truleži više neće biti upotrebljivo pa očekujem i s te strane manje problema.ogi je napisao/la:Možda je ipak za malč bolje sijeno (trava košena prije cvatnje), isjeckano granje, lišće...
Krače isjeckano sijeno je puno lakše stavljati oko nježnih biljka od slame